by Ehlimana Elma & Aida

Sestre/Sestre/Сестре (Sisters) is an audio-visual project from Sarajevo. The project was started by the two friends Ehlimana Elma (b.) and Aida (b.). Formed during the fall of 2015, the idea behind the creation of the slightly notorious but humorous project was an effort to continuously question the hetero-patriarchal social paradigm through the promotion of queer-feminist values and policies.






The so-called ‘’Post-Alija’’ aesthetic represents the nationalist legacy of the first president of Bosnia and Herzegovina – Alija Izetbegović. His legacy is a country which is all but inclusive because war criminals are hailed as heroes. Alija himself is considered the father of the (Bosniak) nation, whose current leaders (following the nationalist footpaths of their Croatian and Serbian counterparts) prefer to pretend that ethnic minorities, the LGBTIQ population and persons with disabilities do not exist. The coat of arms of Bosnia and Herzegovina (from 1992 – 1998) is based on a design found on a few Medieval stamps and coins. The primary intention behind the re-using of this coat of arms was to connect the newly independent Bosnia and Herzegovina to the Kingdom of Bosnia, to symbolize the revival of its statehood. It does at the same time not represent any ethnic group within Bosnia and Herzegovina in its design. Therefore, it was decided that the new symbol of Bosnia and Herzegovina should be the so-called ‘’Golden Lily’’ - dating back to the times of the Kingdom of Bosnia.

The original version of the 1992-1998 Bosnia and Herzegovina coat of arms is replaced by a version in which the famous Nike logo takes the place of the Golden Lily. The Golden Lily (Lilium bosniacum), apart from being a flower native to Bosnia, was the highest military decoration of the Army of Bosnia and Herzegovina during the war.

Sestre/Sestre/Сестре je audio vizuelni projekat iz Sarajeva koji čine Ehlimana Elma i Aida. Formirane tokom jeseni 2015., Sestre su došle na ideju stvaranja gotovo zloglasnog ali i humorističnog projekta koji se temelji na nastojanju da kroz audio-vizuelni identitet dolazi do konstantnog ispitivanja hetero-patrijarhalne društvene paradigme i promicanja kvir-feminističkih vrijednosti i politika. Post-Alija Se bavi tkzv. Post-Alija estetikom koja predstavlja ostavštinu prvog predsjednika Bosne I Hercegovine – Alije Izetbegovića. Ostavštvina nekadašnjeg predsjednika se sačinjava od države koja je sve osim inkluzivna i u kojoj se i dalje ljudi koji su učestvovali u ratu veličaju kao heroji, a Alija himself smatra ocem nacije. Međutim, da li se Alija zaista smatra ocem cjelokupne nacije? Nacije koja uključuje i ostala dva konstitutivna naroda, nacionalne manjine, LGBTIQ osobe, invalide, etc. Da li je Alija otac samo bošnjaka i heteronormativnih principa? Grb Republike Bosne i Hercegovine, temeljen je na izgledu sačuvanom na nekolicini srednjovjekovnih kraljevskih pečata i kovanica. Provbitni cilj grba je bio povezati Bosnu I Hercegovinu sa srednjovjekovnom Kraljevinom Bosnom kako bi se simbolizirala obnova njezine državnosti, ali tako da novi grb bude lišen nacionalnih simbola. U skladu sa tim je određeno da novi bosanskohercegovački simbol bude ljiljan iz vremena Kraljevine Bosne koji ne predstavlja ni jednu nacionalnost u Bosni I Hercegovini. Originalna vezija grba Republike Bosne I Hercegovine od 1992. do 1998. je zamijenjena sa verzijom u kojoj –swoosh- znak mijenja zlatni ljiljan. Zlatni ljiljan (lat. Lilium bosniacum) koji, osim što je endemični cvijet karakterisičan za predjele Bosne, je bio najveće vojno odlikovanje Armije Bosne I Hercegovine za vrijeme rata u Bosni I Hercegovini. Dodjeljivan je vojnicima i oficirima za najsmjelije i najhrabrije podvige protiv agresora. Sestre/ Sestre /Сестре је аудио визуелни пројекат из Сарајева који чине Ехлимана Елма и Аида. Формиране током јесени 2015., Сестре су дошле на идеју стварања готово злогласног али и хумористичног пројекта који се темељи на настојању да кроз аудио-визуелни идентитет долази до константног испитивања хетеро-патријархалне друштвене парадигме и промицања квир-феминистичких вриједности и политика. Пост-Алија Се бави ткзв. Пост-Алија естетиком која представља оставштину првог предсједника Босне и Херцеговине – Алије Изетбеговића. Оставштина некадашњег предсједника се сачињава од државе која је све осим инклузивна и у којој се и даље људи који су учествовали у рату величају као хероји, а сам Алија сматра оцем нације. Међутим, да ли се Алија заиста сматра оцем цјелокупне нације? Нације која укључује и остала два конститутивна народа, националне мањине, LGBTIQ особе, инвалиде, итд. Да ли је Алија отац само бошњака и хетеронормативних принципа? Грб Републике Босне и Херцеговине, темељен је на изгледу сачуваном на неколицини средњовјековних краљевских печата и кованица. Првобитни циљ грба је био повезати Босну и Херцеговину са средњовјековном Краљевином Босном како би се симболизирала обнова њезине државности, али тако да нови грб буде лишен националних симбола. У складу са тим је одређено да нови босанскохерцеговачки симбол буде љиљан из времена Краљевине Босне који не представља ниједну националност у Босни и Херцеговини.
Today, it is still appropriated by many nationalist political organizations. So Post-Alija draws a parallel between the Nike logo and the Golden Lily. The Nike logo represents speed and efficiency, but in the context of our age, it represents one of the most notorious companies when it comes to capitalist exploitation, sweatshops and child labor. Nike employees are currently facing extreme poverty - their rights as workers are not respected. Nevertheless, Nike still treats the sweatshop question only as a PR disaster, and not as a serious question of human rights violations. The Golden Lily, a symbol of militarism and national pride with which not all people living in Bosnia and Herzegovina can identify with is ironically replaced by the Nike Swoosh. The Nike Swoosh, as being the famous trademark of this brand is the Golden Lily of our time. We cannot identify with the Swoosh in the same manner we cannot identify with the Golden Lily. Precisely because we grew up in post-war Bosnia and Herzegovina and it’s patriarchal society. Considering that we have full right to appropriate everything and anything which is connected to the system of values being shoved in our faces during our entire lives. In this system, which hails militarism, war heroes and masculinity. The system whose language is patriarchal and binary. ЕУРОТРЕШ (Eurotrash) Eurotrash is based on the concept of mocking the meaning of ‘European values’ and the social gentrification being imposed on the people living in Bosnia and Herzegovina. There is a connection between the majority of the LGBTIQ community and the average homophobe. Both populations usually see salvation in the European Union and the capitalism of the West - due to the lack of understanding the real reasons behind the country’s problems (such as privatization and the lack of good legislation). The idea that anyone, only with a little bit of luck, could tomorrow wake up as a millionaire CEO is sold through the many entrepreneurship conferences being organized, year after year. It is an absurd idea - given the fact that the average Bosnian and Herzegovinian citizen has access to very little capital. Such selling of an ideology serves to shift the blame for the large numbers of unemployment from the political system to the individual. Recently Sestre released their first demo track called ‘’Eurotreš I” and a teaser for their new track “Socialist Night Out’’. Both can be can be streamed on their Soundcloud profile

Bosnia and Herzegovina language politics


Sestre choose to use a logo in the Cyrillic script, so as to address the language policies in Bosnia and Herzegovina, where language is continuously being connected with the identity of one ethnic group. Both Latin and Cyrilic are official scripts of BiH and are seen as equal in the eyes of the constitution, but in real life, they come with heavy sets of political and national connotations and are never perceived in a vacuum. School curriculums are also biased when it comes to learning and studying in both scripts. Nationalist parties use language as a power tool, and language as such serves the powerful political elites in their aim to highlight differences, rather than similarities, between the members of the three constituent peoples.

Post-Alija povlači paralelu između između loga kompanije Nike - ‘swoosh’ i zlatnoga ljiljana. Simbol zlatnoga ljiljana na grub Bosne I Hercegovine je zamijenjen swoosh znakom koji predstavlja brzinu I efikasnost, ali u kontekstu našega vremena, predstavlja kompaniju koja važi za jednu od najsloglasnijih po pitanju fabrika koje izrabljuju radnu snagu. Zaposlenici Nikea, između ostalih kompanija, vrlo vjerovatno i u ovom trenutku, suočavaju se sa siromaštvom, uznemiravanjem, otkazom i nasilnim zastrašivanjem. Bez obzira na sve, Nike kompanija je i dalje tretira cijelo pitanje fabrika koje izrabljuju radnu snagu kao jednu od mrlja u njihovom odnosu sa javnošću, a ne kao ozbiljno pitanje ljudskih prava. Zlatni ljiljan, simbol militarizma i nacionalnog ponosa sa kojim ne mogu da se poistovijete svi ljudi koji žive u Bosni I Hercegovini je ironično zamijenjen sa swoosh znakom. Swoosh je zlatni ljiljan našega vremena. Ne možemo da se poistovijetimo sa swoosh znakom kao što ne možemo da se poistovijetimo sa zlatnim ljiljanom. Zbog činjenice da šsmo odrasle smo u poslijeratnoj Bosni I Hercegovini, sa patrijarhalnom ostavštinom prvoga predsjednika smatramo da imamo puno pravo da uzimamo i subjektivno oblikujemo sve što je vezano za sistem vrijednosti koji nam se nameće cijeloga života. Sistem u kojem se veliča militarizam, ratni heroji i maskulnitet. Sistem u kojem je jezik patrijarhalan i binaran. ЕУРОТРЕШ Se bazira na ismijavanju koncepta značenja europskih vrijednosti i gentrifikaciji koja se nameće ljudima u Sarajevu. Ono što ne razlikuje LGBTIQ zajednicu i tipičnog homofoba je to da obje skupine, zbog nedostatka formanog obrazovanja i nerazumijevanja pravih uzroka problema u državi kao što su privatizacija i nedostatak dobrog zakonodavstva, uglavnom vide spas u Europskoj Uniji i kapitalu zapada. Ideja da svako može da postane CEO se prodaje na agresivan način kroz mnogobrojne CEO konferencije koje se održavaju svake godine. Na jako malu količinu kapitala koju ostvaruje prosječni građanin, to je apsurdno, ali takvo prodavanje ideologije u isto vrijeme služi da bi se krivici za nezaposlenost tražili u pojedincima a ne u političkom sistemu države.


Jezička politika u Bosni i Hercegovini


Sestre biraju natpis na ćirilici i samim tim adresiraju fašistoidnu jezičku politiku u Bosni i Hercegovini u kojoj jezik uporno pokušava da se poistovijeti sa identitetom jednoga naroda. Zvanična pisma u BiH su latinica i ćirilica. Iako Ustav garantuje njihovu ravnopravnu upotrebu, što se javnih natpisa tiče - u Federaciji BiH ćirilice gotovo da i nema, kao što nema latinice u Republici Srpskoj. Školski programi takođe nisu naklonjeni učenju i upotrebi oba pisma. Nacionalne stranke koje su na vlasti koriste jezik kao sredstvo moći, i jezik na takav način sam po sebi služi služi interesima političkih elita koje žele naglasiti razlike, a ne sličnosti, između pripadnika tri konstitutivna naroda.

за вријеме рата у Босни И Херцеговини. Додјељиван је војницима и официрима за најсмјелије и најхрабрије подвиге против агресора. Пост-Алија повлачи паралелу између између лога компаније Nike - ‘свуш’ и златнога љиљана. Симбол златнога љиљана на груб Босне и Херцеговине је замијењен свуш знаком који представља брзину и ефикасност, али у контексту нашега времена, представља компанију која важи за једну од најзлогласнијих по питању фабрика које израбљују радну снагу. Запослени у Nike-у, између осталих компанија, врло вјероватно и у овом тренутку, суочавају се са сиромаштвом, узнемиравањем, отказом и насилним застрашивањем. Без обзира на све, Nike компанија и даље третира цијело питање фабрика које израбљују радну снагу као једну од мрља у њиховом односу са јавношћу, а не као озбиљно питање људских права. Златни љиљан, симбол милитаризма и националног поноса са којим не могу да се поистовијете сви људи који живе у Босни и Херцеговини је иронично замијењен са свуш знаком. Свуш је златни љиљан нашега времена. Не можемо да се поистовијетимо са свуш знаком као што не можемо да се поистовијетимо са златним љиљаном. Због чињенице да смо одрасле смо у послијератној Босни и Херцеговини са патријархалном оставштином првога предсједника, сматрамо да имамо пуно право да узимамо и субјективно обликујемо све што је везано за систем вриједности који нам се намеће цијелога живота. Систем у којем се велича милитаризам, ратни хероји и маскулнитет. Систем у којем је језик патријархалан и бинаран. ЕУРОТРЕШ се базира на исмијавању концепта значења еуропских вриједности и гентрификацији која се намеће људима у Сарајеву. Оно што не разликује LGBTIQ заједницу и типичног хомофоба је то да обје скупине, због недостатка форманог образовања и неразумијевања правих узрока проблема у држави као што су приватизација и недостатак доброг законодавства, углавном виде спас у Еуропској Унији и капиталу запада. Идеја да свако може да постане CEO се продаје на агресиван начин кроз многобројне CEO конференције које се одржавају сваке године. На јако малу количину капитала коју остварује просјечни грађанин, то је апсурдно, али такво продавање идеологије у исто вријеме служи да би се кривици за незапосленост тражили у појединцима, а не у политичком систему државе. Језичка политика у Босни и Херцеговини Сестре бирају натпис на ћирилици и самим тим адресирају фашистоидну језичку политику у Босни и Херцеговини у којој језик упорно покушава да се поистовијети са идентитетом једнога народа. Званична писма у БиХ су латиница и ћирилица. Иако Устав гарантује њихову равноправну употребу, што се јавних натписа тиче - у Федерацији БиХ ћирилице готово да и нема, као што нема латинице у Републици Српској. Школски програми такође нису наклоњени учењу и употреби оба писма. Националне странке које су на власти користе језик као средство моћи, и језик на такав начин сам по себи служи служи интересима политичких елита које желе нагласити разлике, а не сличности, између припадника три конститутивна народа.

Ehlimana Elma (1993, BIH) & Aida (1994, BIH) are both studying at the Faculty of Philosophy in Sarajevo – the Department of English Language and Literature.




Ehlimana Elma (1993, BiH) i Aida (1994, BiH) obje su trenutno studentice Filozofskog fakulteta u Sarajevu, na Odsjeku za engleski jezik i književnost.




Ехлимана Елма (1993, БиХ) и Аида (1994, БиХ) обје су тренутно студентице Филозофског факултета у Сарајеву, на Одсјеку за енглески језик и књижевност. Facebook Instagram





anything makes sense